Petak, Novembar 20, 2009
"Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.."
Preko svih ostrih i mrkih pogleda, jedva da se i oseti da neko i dalje moze voleti.Ne umem da prastam , ne zelim nestati , ne znam duriti se , ne znam da znam..
Pored svih zagusljivih kapija prolazim.Pokusavam pronaci misli zakljucane.Zelim misliti ispravno i dati svoj zadnji oblak Bogu.Svi jaki i neraskidivi lanci koji oko vrata vidljive oziljke ostavljaju , polako pucaju.Ostavili su dubok trag.Obelezili su mesto melanholije i snova.Stojim nepomicno na plocniku i cekam onog koji treba da dodje.Svaki minut dajem mu novu sansu i opravdavam njegov nedolazak.Cekam godine strasti i pozude.Cekam ono sto mi nece pruziti niko.Pozajmljujem "cipele za setanje kroz snove ".Idem daleko iznad svih oblaka nad kojim je mastanje. Moje zelje jos postoje samo mi krila fale da poletim. Tada , Cuvaru moj , bih uvek mogla biti s tobom i pratiti te svugde. Ovako,saljem ti moj blagoslov na mesto gde vreme ne postoji , gde reci ne znace mnogo , a tisina govori umesto nas.
I , molim te , VOLI...!! Ostani jak i svoj , ostani cist , jel malo ih je takvih..Jos palim svece i govorim reci molitve i nadam se. Tebi , Cuvaru , ali nema te..Posmatram ruke , tako mi usamljeno deluju , a nekada su svu paznju ovog sveta imale..
Da li si nekad pomislio Cuvaru , da zbog tebe neko sanja snove protkane nadom i da se ne budi dok te ne ugleda u njima? Zar ne znas da je sve ovo samo san,a nas dvoje putnici zeljni lutanja?Zelim da osetim tvoje postojanje , tvoje cari ispod maske tajnosti.Budim se , a svice .Moje ruke vise nisu prazne,osecam toplinu tvog dodira..Dosao je novi dan , ni svestan da svaki deo moga sna oduvek pripada tebi...
Cuvaru...
