Sreda, Decembar 02, 2009
Samo za sebe cuvam ovu tajnu...
O,taj mrak...Zasto ne mogu sad da spavam?Trazila sam nacin da ga zaboravim,a u stvari sve me je teralo da mislIm na njega.. Misli na nesto drugo...rekoh sebi misli na nesto deseto. Nisam uspevala...Mislila sam samo o nasem srecno provedenom danu.Oci su nam bile pune svetlosti,zeleli smo da zauvek ostanemo na tom bregu,da gledamo na nebu oblake..Topili su se kao grudva snega u detinjoj ruci.Gledali smo bele plodove kako se dizu i opet spustaju.Duvali smo u maslacke.Nema vise neba,cinilo nam se sve je bila bela meka golicava vuna maslacaka.Ni Sunce se vise ne vidi,gledamo rpj belog semenja kako se komesa i okrece , kako se razredjuje i opet gusca.Videli smo kako se nekoliko divnih plodova odvaja od svog jata i praveci bele krugove spusta ka zemlji.Prvi plod pade kraj puta i ukrsti svoju sa senkom divlje kruske,TADA ME JE PRVI PUT POLJUBIO.Drugi plod nalik na galeba pade pored nas TADA ME JE DRUGI PUT POLJUBIO.Treci i dosad najveci plod u kosom letu zabode se u trnje pokraj bljestavo bele kuce TAD ME POLJUBI TRECI PUT. ...NASA SUDBINA SE TU NA TOM BREZULJKU UKRSTILA I OTISLE SVAKA SVOJIM PUTEM DALJE.ALI,ZAJEDNICKE NAM OSTASE MEKE I PITOME OCI , NASE POLJE BELIH MASLACAKA I NASA TRI DIVNA POLJUPCA...
